Poslednje poglavlje "Zen Mastera"

ponedeljak, 09. maj 2011, 18:48 -> 20:41

piše: Luka Jevtovic

Treneri, ne samo košarkaški naravno, koji su dominirali suvereno svojim sportom dve decenije, mogu se izbrojati na prste jedne šake. Onih koji su osvajali trofeje na nacin koji je jednoglasno izazivao oduševljenje i poštovanje sa svih strana je još manje. Trener koji je oblikovao košarku i njena dva najveca protagonista, i time doprineo ovom sportu kao niko pre njega, je samo jedan.

Fil Džekson je otišao sa osmehom. Najbolji trener u istoriji NBA lige je zaslužio dostojanstven kraj, onaj koji bi oslikao njegovu karijeru na pravi nacin. Umesto adekvatnog završetka jedne od najimpozantnijih sportskih prica usledilo je poniženje.

Poslednji naklon: Fil Džekson nakon meca sa Dalasom

Fil Džekson je u svojih 1,973 utakmica na klupi Cikago Bulsa i Los Andeles Lejkersa doživeo sve, iliti gotovo sve. Nikada do sada nije bio ponižen.

I pored svega Džekson je otišao sa osmehom. Na putu ka svlacionici po okoncanju susreta hodao je mirno, rukovao se sa vlasnikom Dalasa Markom Kubanom, i mirno je odšetao ka tunelu. Degradirajuci poraz nije mogao da obriše, ili da zaseni, jednu od najblistavijih karijera u istoriji košarke.

"Da budem potpuno iskren, divan je osecaj završiti sezonu", rekao je Džekson novinarima nakon poraza od Dalasa od 122:86.

Džeksonova reputacija je cementirana u periodu od 1989. do 1998. godine kada je kao trener Bulsa osvojio šest šampionskih prstenova. Legende Bulsa Majkl Džordan i Skoti Pipen nikada nisu štedeli reci u hvalospevima o treneru koji je dva puta i bio šampion kao igrac, igrajuci u dresu Njujork Niksa. Još jedan segment u kome je sam na vrhu. Broj titula se popeo na 11 u periodu od 2000. godine kade je seo na klupu Lejkersa koji su prosto dominirali NBA ligom u prvoj deceniji 21. veka.

Džekson, koji je još 1996. godine proglašen jednim od deset najboljih trenera u istoriji lige, nosi nadimak "Zen Master" ili "Zen ucitelj", zbog svoje privrženosti istocnjackoj filozofiji.

Ali Džeksonov doprinos košarci ide dalje od sjajnog nakita na njegovim rukama. On je usavršio cuveni napad u trouglu, koji je inace prvi koristio Teks Vinter, cuveni trener koji je preko 40 godina vodio najbolje americke univerzitete, da bi u prethodne dve decenije radio kao pomocnik Džeksonu. Izlišno je reci da su oba trenera clanovi Dvorane slavnih.

Igraci koje je trenirao, kao po pravilu apostrofiraju Džeksonov uticaj na njihov život u celini, ne samo u košarci. Kobi Brajant je otišao najdalje kada je izjavio da je za sve u životu što je uradio, na terenu i posebno van njega, odgovoran ovaj trener poreklom iz Montane.

Na kraju ove poslednje utakmice ti isti igraci nisu smogli snage da ga pogledaju u oci. Njegovi pomocni treneri nisu se usudili da mu išta kažu. Svi su bili podjednako osramoceni koliko i šokirani.

Jedno je evidentno. Sam taj prizor, sama cinjenica da igraju utakmicu koja bi treneru koga toliko poštuju, je trebalo da bude dovoljno da ih motiviše da ucine taj veliki korak i da pokušaju da preokrenu seriju. Sama blizina kraja, isuviše preranog za ekipu koja je ocekivala da pravi istoriju, morala je u njih da ulije dozu straha, toliko potrebnu u odsudnim sportskim trenucima.

Ali ovaj tim Lejkersa jednostavno to nema u sebi. U medijima sa one strane okeana mogu se cuti najrazlicitija obrazloženja, ali ono u cemu se svi slažu je da Lejkersima, u celini, fali upravo ta volja da "kopaju duboko", da sve što imaju u sebi bezuslovno i ostave na tom terenu. Ekipa koja u svojim redovima ima Brajanta, Gasola, Artesta, Odoma i Bajnama sigurno ima i igracki kvalitet, ali iluzorno je govoriti da to niakda nije preduslov uspeha.

"To je taj neki zajednicki poriv, veza medu nama koju smo uspostavili u prošlosti", izjavio je sa velikom mucninom u glasu Lamar Odom nakon utakmice. "Uvek bismo gurali jedan drugog i tako smo prevazilazili sve nedace".

"Negde usput smo to izgubili", zakljucio je, gotovo jedva cujnim glasom, Odom.

I tako je do sada i bilo. Upravo negde u ovom periodu Lejkersi bi, suoceni sa svim izazovima plej-ofa, poceli da igraju svoju najbolju košarku. Ovoga puta, suoceni sa tim istim izazovima, oni su se prosto raspali.

U narednim danima, pa cak i nedeljama, igraci i svi u klubu ce morati da pocnu da traže razloge iza ovakvog debakla, koji boli tim više kada se ima u vidu da je ove godine ulog bio veci, daleko veci.

"Trenutno smo svi u šoku. U sledecih nekoliko dana, kada se budemo svi zajedno osvrtali na meceve sa Dalasom, niko nece moci da izbegne osecanje gorcine i razocarenja. Bolece, sigurno je da ce boleti mnogo", istakao je Luk Volton.

A dok se igraci budu preispitivali Fil Džekson ce biti u porodicnoj kuci u Montani, ovoga puta, moguce je, ne samo na odmoru. Dalas ce biti u finalu Zapada.

Takode, generalni menadžer Lejkersa Mic Kupcek morace da pocne da razmišlja o nezamislivom, o pronalaženju trenera koji ce zameniti "Zen Mastera".

Ostace misterija zašto su Lejkersi delovali ovako bledo i nedoreceno u prelomnim utakmicama sezone. U poslednjoj utakmici imalu su dva iskljucenja zbog startova koje bio bilo preblago nazvati grubim, i to en samo na košarkaškom terenu. Sve kao odraz nemoci u mecu sa sjajnim Maveriksima.

Ali sve bledi kada se svedu racuni i kada se utakmica sa Dalasom sagleda u kontekstu Džeksonovog odlaska. Najtrofejniji trener najbolje košarkaške lige sveta, covek koji je direktno oblikovao dva najbolja košarkaša u istoriji, Džordana i Brajanta, je otišao i praznina je prevelika da bi je iko popunio.

Sa 65 godina Džekson se nada da je pred njim još jedan zanimljiv period života. Više vremena da se odmara u Montani koju toliko voli, da procita sve one knjige koje zbog košarke nije imao priliku.

Džekson je ozbiljno razmišljao o povlacenju nakon osvajanja i poslednje, pete titule sa Lejkersima, verovatno najslade od svih. Tek nakon ubedivanja od strane Brajanta i Dereka Fišera, igraca koji su ucestvovali u osvajanju svake od tih pet titula, odlucio se za još jednu sezonu. Uvek je voleo izazove, kao i svi koji su više puta u svom životu osetili sve slasti pobeda, a malo je vecih izazova od igranja u finalu NBA lige cetvrtu sezonu zaredom . Poslednji koji su to uspeli su Boston Seltiksi sredinom osamdesetih godina.

A dueli sa Nju Orleansom Krisa Pola i Dalasom Dirka Novickog su pokazali da ova ekipa  jednostavno nije dorasla izazovu.

"Vratio sam se ove godine sa blagom rezervisanošcu", rekao je Džekson. "Kobijevo koleno je bilo problem, a i ocigledno tim je stariji. Uzbudenje u pohodu na trecu uzastopnu titulu je, ipak, prevladalo. Ali da, znao sam de je izazov veliki. Cinjenica sa smo nakon poraza u finalu 2008. godine uopšte osvojili titulu dva puta u nizu je fenomenalno, ali to se neumitno oseti na igracima, pa i na svim strukturama kluba. Motivisati igrace koji su bili potpuno istrošeni iz svih uglova, licnog, duhovnog, fizickog i mentalnog, je bilo više nego što smo ove godine moglida pružimo".

Džekson jednostavno ove godine nije upeo da prodre do svojih igraca, a pokušao je sve.

Lejkersi ce definitivno u nedeljama koje dolaze morati da revidiraju klupsku politiku. Brajant koji puni 33 godine je sve dalje od zlatnih igrackih godina što implicira da Lejkersima ocajnicki trebaju dva ili tri mlada igraca, dovoljno kvalitetna naravno, a predstojeci draft donosi nekoliko jakih imena. Oni bi morali da stanu uz Brajanta ukoliko se razmišlja o vracanju titule u Kaliforniju. Kako ce to izgledati bez Džeksona, gotovo je nezamislivo.

"Imam problema da izrazim recima šta Fil meni znaci. Odrastao sam uz njega. Nacin na koji prilazim stvarima, nacin na koji razmišljam, ne samo o košarci vec i o životu, dolazi od njega jer sam upravo pored njega proveo toliko vremena. Jednostavno ne mogu da zamislim kako ce naredna godina izgledati bez njega", izjavio je Kobi Brajant.

I to je to. Džekson je otišao. Nakon utakmice je još rekao da nema sumnje da je ovo bila i njegova poslednja utakmica. Aspiracija, kada je košarka u pitanju, više nema.

I dalje impresionira kako se Džeskon poneo u porazu koji je bio katastrofalan u svakom smislu, porazu koji je okoncao, gotovo nasilno, njegovu karijeru. Ali ništa drugo se i ne ocekuje od coveka koji je ovo izjavio:

"Ovo je NBA. Decacima ovde nije dozvoljen pristup (igra recima, eng. No boys allowed). Veliki decaci ne placu. A kada to i rade, placu u toaletu da ih niko ne vidi".

Na kraju, pokušao je da rekapitulira prethodnih 20 godina.

"Ovo je bio predivan period, bio sam okružen sjajnim ljudima. Ipak, odlazim sa blagom gorcinom, ne toliko zbog opraza vec zbog kazne od 35 hiljada dolara koju moram da platim zbog navodnog kritikovanja sudija u subotu. To nije zabavno i osecam se kao da sam oteran od strane pojedinaca u ligi", rekao je, i dalje sa osmehom Džekson, nakon cega je napustio dvoranu.